Владимир Шибалић – ДАН ИЛИ САН?


посвећено сестри Наташи

Само дан један

Мени к’о вечност би,

Не умем ти опевати

Колико недостајеш ми.

.

Ти си сада,

Погледај се – жена!

Ал’ увек ћеш бити

Моја сестра вољена.

.

Ти ћеш већ јутром

Далеко отићи,

А ја ћу остати, и с тугом

Нови бој водити.

.

На усној хармоници

Коју си ми давно дала,

Наша је песма жива,

Још није заспала.

.

Почуј песму коју

Сестри је брат спев’о,

Говори да сам дуго

Овај дан снев’о.

.

Пролама се она

Преко сињег мора,

Саткана од љубави,

Носталгије, и бола.

.

Она ће те чувати,

Јер мене тамо нема.

На валима плавим

Наша песма дрема.

.

Кад се зором будеш

Будила далеко,

Кад шапат мора чујеш,

Знај да ту сам, секо…

 

Један коментар

Постави коментар