Често слику гледам твоју,

Скромни смешак са ње плени,

И племићка достојанственост

Стас ти чини узвишеним.

.

Гледам сатима ја тако,

Гледам, и не верујем себи.

Заносна твоја, бујна коса,

Ко се у те заљубио не би?

.

Не мењај се, остани таква,

Прекрасна и поносита.

Откад спазих ту лепоту,

Јутра ми више не беху иста.