Заједнички пројекат у студију „КОКЕРИЋ“ у Панчеву, јесен 2005.
Учесници: Љубомир Милекић – Кишни штап и ударачки штапови
Сова – Фрула и Гитара и Драг – Бас Гитара из Игре Стаклених Перли, Борко – Гитара из Есид Милк Панчево, Обрад Маћеј – Конге, Јадранка – Тарабука из Београда.

Поезију Драгана Симовића казује сам песник, док песникове лирске записе чита Љубомир Милекић.

https://www.youtube.com/watch?v=8Ztjmkb1Lqo

Овим пројектом започето је, и до дана-дањега траје, моје песничко буђење и освешћивање Белога Србства које у то време бејаше у веома јадном стању.

Пожелео сам да своју поезију подигнем на највише ступњеве, да дејство песничке речи повежем са дејствима планета, звезда и сунаца, са дејствима и енергијама светлих бића из Вишњих светова.

Зато сам овај пројекат, ово песничко и духовно остварење, радио у божанском заносу и надахнућу, уз помоћ овде поменутих пријатеља, а сам власник студија – мој врли пријатељ Синиша Кокерић, иако је то за њега био велик подухват и рад – није пожелео ни динара да му платим, јер му се веома допала моја замисао.

Њему сам, као и свима другима који су ми све време припомагали, неизмерно благодаран!

Надам се, и верујем, да све то бејаше са сврхом и смислом!

Драган Симовић

(На Истеру, пред пролећну равнодневицу, 7527.)