Теку први летњи дани, теку Сава и Дунав, теку многе друге реке. Тече и река Тијана и Тијању ово-оно-страном, и жури, кроз пољовиту Тијанију, ка сестрици Бјелици.

.

Теку и сокови у биљкама, минералима, животињама, људима – сасма особени сокови, животдајни. Теку и наше мисли, свакојаке, посебно многомоћне, када су свесне и када носе знање, и стваралачке импулсе. Још су јаче када оностране – у безмисли.

.

И све тече под капом Божијом, по промисленију и плану Јединога Бога. Запазимо склад и прецизност – по координатама простора и времена.

.

Будимо свесни и не-простора и не-времена, будимо свесни Вечности и Безкраја. И ускладимо се са Богом, Његовим кораком, видом, слухом, душом, духом, свешћу. Јер – и он је Човек – самоостварен,
вечно млад, вечно здрав, вечан.

.

И градимо сопствену вечност!!!