Само се ми разумемо тајно,
Да нико не зна, па да завиди.
Знам да ово можда није трајно,
Али смо од соја што се не стиди.

Да нас схвате не желе, већ беже,
Трач о нама спољну слику ствара.
Лудост је оно што нас двоје веже,
И љубав нека праискона, стара.

Допусти ми да још мало уживам
У смеху ти што ми срце милује.
Ја волим да те на блуд изазивам,
И говорим ти како не доликује.

Овакве се душе срећу случајно,
Судбина их само спојити уме.
Желим те, мила, желим бескрајно,
Без трунке шале, и без глуме.

https://hajducija.blogspot.rs/