На овом пропланку
опет цветају трешње.
Годинама тако мру и младају
лепотице дивље крша и шуме.

Чини ми се
да им се у гранама не настани смрт,
никад не би тако бело и мирисно
бехарале.

Чини ми се
да немају тако лудих пролећа,
мирисних латица, и птица, и песама,
никад не би тако величанствено и у сјају
умирале.

1974.