Драган Симовић: Сета од века
Седим на пропланку,
окружен
снежним горјем.
И зурим
у румено Сунце,
што, у плаветном венцу,
понад тишине
титра.
У суштаству бића –
Тишина,
Све дубља!
И светлост,
у даљини,
све јаснија, гле!
Про горја
Под снегом,
Руменим.
Милина,
и сета од века,
у души,
што будна,
снева!

