Једном,кад на пут крену бела једра кроз ноћ,
над црним водама указаће се светлост свемоћна.
И бар тада пашће обмане и знаћемо ко коме џелат беше
и ко од нас сатанину а ко Божју милост прими.

Знаћемо једном, ваљда нас неће мимоићи истине бол,
да ли је лепота Божји или ђаволов дар,
и починих ли грех клечећи тајно пред лепотом света.
Морамо знати једном беше ли песма сатанин глас.

Знаћемо једном ко од нас двоје уистину бејах ја.
Да ли то бејах ја што лутах кроз снове и тражих светлост,
или то бејах ја што чежњу скривах дубоко у тами крви
и само је понекад, заробљену и прогнану, отргох у песму.
(одломак)

1993.

Словенка Марић