Послушаћу зору
Шта сунцу шапуће
Утихнутих мисли
Закорачићу
У мог жовота
Пределе
Види само каквог раскоша
Олистала гора
Трава озеленела
Након смрти
Природа оживела
Враголасто
Игра се бојама

…

Нисам ја путник
Без карте
У вечитом правцу ветра
Ја сам човек
Који ужива
Својим животом да шета
Уносим радост
Чаролију
И смех
Дарујем другима
Што себи желим

…

Научих одавно
Да живот је кружница
Што пре од почетка одмакнемо
Пре се на њему затекнемо
Јер циљ почетка
Је почетак циља
Онај сам ко схвата
Онај сам ко креира

…

Почетак кружнице моје
Беше имун на крах
Иако многима од страха
Дах застаје
Онај сам који
Не одустаје
Трен живим
Дишем
Уживам
Магија живота
Звезда водиља
Није у моћи
Тајна постојања
До нашег је знања
Долазећи до сазнања
Ми смо свесност
Ми врлина
Све је до
Свеснога чињења

…

Зато делам
И када ноћ тихо закорачи
Ослушнем небо
Звезде пребројим
Ту сам
Знам да постојим

…
Моје је да живим
Не да се бојим

…

(Посвећено мом пријатљу,Бојану-11.04.2018. у Новом Саду-НЕКИ ЉУДИ ТРАЈУ ВЕЧНО…)