Владимир Шибалић – МЕСЕЦ
Више брошева звезданих нема,
Скованих од давних дечачких жеља.
У пролећној ноћи сећам се времена
Кад беше више љубавних занесења.
Још увек је Месец на мртвој стражи,
Кроз лутања моја и даље ме прати.
Из ноћи у ноћ он све ми је дражи,
Јер знам да ме неће никада одати.
Веровах одувек у моћи његове,
Беше ми заштитник и пријатељ прави.
Он зна за све моје ноћи бесане,
И шта се све збива у лудој ми глави.
Та, нек’ сија још дуго, дуго,
И нека ми сапутник буде верни,
Док се и даље борим са тугом,
А душу ми пара ветар северни.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 