Пострадасмо, али се и снова родисмо!
Страдање је наше, кроз векове и светове, вазда претходило поновном рођењу нашему.
И сваком будућем рођењу нашему, претходиће страдање наше.
Ми смо Народ – Древан и Вечан –који, без престанка, умире и снова се рађа,
из пепела свога, попут Жар-Тице, попут Кола Лучезарног –
Кола Сварогова.
Онај ко је на Путу Светлости, може да страда и пострада, али никада нестати не може!
Нестаје само онај који скрене са Пута Божјега, који се руга Духу Стварања, који се одриче Лепоте, Доброте и Љубави.
Такав нестаје заувек!
Чувајмо се оних који нас застрашују, који, као заразу, шире страх око себе!
Страх је наш највећи непријатељ; страх нас од Створитеља и од Живота удаљава.
Страх нам замрачује Свест, а Свест је од Бога и у Бога!
Страдали смо толико пута, па страдамо и данас.
Нема ту ничега новог!
У Србској Књизи Живота, сва су страдања наша златним сунчевим ждракама записана.
Страдали смо због Истине и Правде.
Страдали смо због Светлости у срцима нашим.
Страдали смо, а, ипак, Јесмо!
Јесмо и Бивамо!
Страдамо и данас, али и даље путујемо према Језгру Светлости, знајући и верујући, верујући и знајући, да нас на Путу-Свих-Путева чека Онај Који вечно бдије над нама, и Коме смо ми Народ мио и драг!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Истину говориш Песниче, али ја морам ово да прокоментаришем, односи се и на неке раније записе и коментаре, и не само твоје, и ово је мој задњи упад на ову тему.
Да ли би се ми изнова рађали и васкрсавали да није било вјере у Христа? Да ли би још имали грб са оцилима? Да ли би нас сада уопште било? Важније од тога колико нас има, у овом времену, јеста да НАС ИМА и да хоћемо, можемо и смијемо. Можда ћемо једног дана сви стати под једну шљиву, али ћемо БИТИ.
ЈЕСМО И БИВАМО!
Вјера у Христа коју су наши предци имали, била је јака као камен на којем су расли. Камен на којем су зубе сломили и турски јарам, и латинске варалице и звијери, и аустријски ћесар, и њемачки каплар и највећи масонски син и ватикански агент (којему се скоро испуни жеља с краја рата: „за 70 година неће бити Срба“) .
Јуче поломи зубе и Нато, а даће Бог да данас поломи зубе и ЕУ демонкратија.
А с чиме ћемо ми пред живог Бога изаћи? То би могли да се питамо свакога дана и да се надамо да нам Господ драги милостив буде.
https://srbin.info/2018/04/12/pilipenda-muke-srpske-dalmatinske/