Опасна је болест, призор неизлечив,
Када срж разједа усклик туђе среће.
Љубоморан човек по ватри се креће,
А говор му лукав, увек слаткоречив!

Злокобне су мисли које се упуте,
Пријатељу ради подмуклога чина,
То је ко очима труње и прашина;
Љубоморни хвале, а сујетно слуте!

Тај вирус огавни срдито стропошта,
На пакосне људе и мира их кошта,
А тешко се лече духовне болести,

Љубомора гризе изнутра полако,
То је измењено стање ниске свести,
Што раздире нерве и душе опако!