Живо се присећам

свих оних тренутака из детињства,

када је мој Бог из мене

сазерцавао свет.

И сада ми се догоди,

у тренуцима дубоког тиховања,

да мој Бог из мене сазерцава свет,

свет управо онакав какав је

и у детињству бивао.

Заиста,

све време је из мене,

и кроз мене,

неко бесмратан и вечан,

проматрао бића,

проматрао и сазерцавао светове,

ствари, збивања и догађања.

Као да се све у мени и око мене

одвијало мимо мене!

Као да сам ја све време бивао

скривени посматрач

и тајносани сведок

властитог

животног пута

и тока!