Драган Симовић: ДУХ ВРЕМЕНА
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Свет се коренито променио у последњих тридесет година.
Промене су толико велике, да ми, напросто, ништа више не препознајемо, не схватамо и не разумевамо у свету, и свет нам све више личи на Девети круг Дантеовог Пакла.
Ово је последњи и завршни чин сумрака, суноврата и нестанка Западне атлантистичке цивилизације која је у овом трену васцели свет.
Запад није само на Западу, већ и на Истоку, као и на Северу и Југу.
Сви источњачки народи – и сви ини народа света – данас су исти они Зпадњаци који се налазе и на самом Западу.
Сви су народи листом постали бесловесна крда и стада која космички паразити и рептили воде на кланицу.
Ту одвећ нема никакве поправке, никаквог буђења и освешћивања!
Још једино она мањина добродушних и наивних, што су у омајама и опсенама света, верују у поправку ове цивилизације која убрзано стреми ка коначном нестанку.
И сам сам до скора бивао у тим омајама и опсенама, али, сада знам: свршено је са Западном атлантистичком цивилизацијом.
Свршено заувек!
Србија је данас најзападнија земља; Србија је западно од Запада!
Канда нема у свету земље попут Србије у којој је декадентни, извитоперени, болесни и настрани Дух Запада толико присутан!
Ноћас дуго нисам могао за заспим, а ево зашто.
Будно пратим све што се дешава како у нас тако и по васцелом свету, и схватио сам, у једном трену буђења и освешћивања, да је у нас, да је у Србству, да је у Србији тако велико и моћно зло, оно праисконо рептилско зло, које ни сами наши Бели Богови не могу више да савладају.
Нигде на свету нема тако грозних злочина у самој породици као у Србији!
Највеће жртве су човечице, супруге и мајке!
Савремени србски мушкарац је грозан и чудовишан!
Он није више Мужик, Витез, Ратник и Отац, већ крволочна звер, крволочна звер за своје најближе.
Србски мушкарац данас једе и своју жену и своју децу.
Србски мушкарац није више одговоран ни пред ким и ни за шта.
Он се више ничега не либи и не стиди!
Он се ни због каквог својег злодела више нити стиди нити срами.
Он је до те мере феминизаран и настран постао, да већ бива опасан како за ужу тако и ширу околину.
Најопсанији и најагресивнији мушкарци јесу управо фемизирани мушкарци!
Оно што није ни мушко ни женско, то бива најопасније, најпотуљеније, најподмуклије и најкрволочније.
Позитивистичке и материјалстичке психологије као и ине њихове науке појма о томе немају, али Ведска Тајна Наука о Духу и Свести зна, да су феминизирани и хомосексуални мушкарци најтежи душевни и духовни болесници, те да се управо од њих ваља највише чувати.
Тек сад на прави начин разумем и схватам Беле Србкиње које одбијају да се удају и децу рађају.
Оне би то, свакако, чиниле само када би имале с ким!
То што се у Србству све мање деце рађа није до жена, но до мушкараца.
Како да се Бела Србкиња удаје и да децу рађа са агресивним, бесловесним, болесним, настраним, феминизираним и хомосексуалним мушакрцем?!
Са таквим мушкарцем могу само чудовишта да се рађају!
Од свеколиког Србства, као и од свеколике Беле Расе, остаће само она мањина пробуђених и освешћених које ја одавно називам Родом Вилењака.
Они ће, негде далеко, с ону страну свих видљивих и појавних светова, створити један тајни и скривени свет Душе, Духа и Свести, свет у који неће имати приступа овај болесни и бесловесни људски род.

(У Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана деветог.)
