Саша Мићковић – ЛИЦЕМЕРИ


Та сорта људи наопако ради,

И злочин чини, подмукао свима,

Многима живот и воду загади,

А упрљаним, лепљивим прстима,

.

Зна да зарије трње усред ткива,

Па да одглуми како има лека,

За сваку бољку; и ко напаст жива,

У заседама ваше душе чека!

.

Лицемер вреба увек око људи,

И чека повод – прилику и згоду,

Да нерве крте пипци му прободу,

.

Зато пажљиво, на опрезу буди,

Јер лицемерје као болест хара,

И дуби ране, крвни ток разара!

.

Рача, 14.05.2018.

Постави коментар