Саша Мићковић – ЛИЦЕМЕРИ
Та сорта људи наопако ради,
И злочин чини, подмукао свима,
Многима живот и воду загади,
А упрљаним, лепљивим прстима,
.
Зна да зарије трње усред ткива,
Па да одглуми како има лека,
За сваку бољку; и ко напаст жива,
У заседама ваше душе чека!
.
Лицемер вреба увек око људи,
И чека повод – прилику и згоду,
Да нерве крте пипци му прободу,
.
Зато пажљиво, на опрезу буди,
Јер лицемерје као болест хара,
И дуби ране, крвни ток разара!
.
Рача, 14.05.2018.

