Волим да читам Верицине пјесме а и прозне коментаре и заиста ми је драго да је рођена књига Сунце мога неба.
Ништа није случајно, тако да и лирика наше Верице није случајна, узгред написана. Спој је племенитости и дубљих увида и веома лако улази у наша срца и душе.
Верица попут искусног стријелца гађа далеко, дубоко и не маши…
Чистота душе, и повезаност са Вишњим осјећа се у свим писаним дјелима наше Верице, наравно упаковано таинствено и миомирисно, топло и често сјетно кроз онострана виђења и снове…
Будиш нашу душу Верице!
Враћаш нас саме себи, кроз Вилинска врата твог писаног Стваралаштва!
Благодарим од срца….