Морони нам командују одлукама,
Слугерање постајемо нетремице.
Ко робови скапавамо у мукама,
Раздиремо обичаје, гене, клице.
Катанче нас док висимо на кукама,
Стид прекрио душе, чела, црно лице!

Абортусом сахранили дечју радост,
Омамљени сатанизмом и грехотом.
Наспрам Бога прихватили звер и гадост,
Застрашени од владара пред животом.
Кроз опела једино нам пева младост,
Псалтире смо заменили тек простотом!

Потапамо светиње и манастире,
Блудничаре школујемо за дротове.
Страначки нас лебац трује и сатире,
Аплаузом поздрављамо све скотове.
Низ душе се страхојезе крик простире,
Унапред су за нас раке чак готове!

Секташи нам децу уче о поштењу,
У црквама педофили мантијаши.
Умиремо у буђавом уверењу:
Нови свеци сада јесу фотељаши.
Откинули плод мајкама још у зрењу,
Министри нам сви будући робијаши!

Епископи возају се џиповима,
Посланици народу су крвопије.
Дивимо се фуњарама, типовима,
Док нас огањ покорнички не облије.
Живимо на измишљеним митовима,
Сваке ноћи смрт у срце кап долије!

Породица постала је сиротиња,
Слушајући лукавштину и гмазове.
Сјај икона заменила голотиња.
Мртву децу извлаче нам ко лозове.
Народ риче ко рањена животиња,
А лудаци возе скеле и возове!

Полуделе најмудрије српске главе,
Поткупљене војсковође, премијери.
Заставе се од убица љубећ славе,
Све подложно издајничкој каријери.
Полтрони се у сопственом смраду даве,
Завладале простачине, жбир и звери!