Кад победимо страх, победили смо и своје непријатеље.

Сви су наши непријатељи рођени у нашем страху.

Тамо где нема страха, ни непријатеља нема.

Како нараста наш страх, тако и број наших непријатеља нараста.

Кад мачем духа, свести и етра посечемо страх, тада смо и своје непријатеље посекли.

Сви се наши непријатељи зачињу и рађају у Невидљивом, да би нам се потом – материјализовани страхом – пројавили у Видљивом.

Сви наши непријатељи бивају истовремено и видљиви и невидљиви: час су видљиви, час потом невидљиви, а све у зависности од величине и количине нашега страха.

Што је већи наш страх, и наши непријатељи бивају све већи и силнији.

Ко су наши највећи непријатељи на Путу Свих Путева?

Незнање и страх!

(Вече у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана двадесетипрвог.)