Одавно сневам један дивотан сан…

У том сну, сви Бели Срби и све Беле Србкиње обитавају у Свету Снова и Визија, у Свету Лепоте и Дивоте, у Свету Љубави – Љубави која све исцељује, васкрсава и вазда изнова рађа.

У том сну, сви Бели Срби и све Беле Србкиње бивају радосни, срећни, благословени, испуњени Милином и Добротом, и Живе Живот са Сврхом и Смислом, посвећени Љубави, Рађању Деце – будућих Богова и Богиња – Стварању и Стваралаштву, спокојни и безбрижни посве.

У том сну, сви Бели Срби и све Беле Србкиње бивају Самосвесни, Самосвојни и Самобитни, бивају Непоновљиви и Вечни, и, надасве, трајно заштићени од свих штетних и лоших утицаја било каквих тамних сила у свету и световима.

Одавно сневам један дивотан сан…

(Велики Гај, лета 7527.)