Често ми долазиш у сан. И силно ме радује твоје присуство.
Радост ме посети и прошле ноћи. Оздравила си, ходаш хитро,
мада лутамо неким застрашујућим урвинама и непроходима
тражећи излаз у град на обали две реке.Срећемо људе који
такође лутају, изгубљени, слични зомбијима, више лешеви него живи људи.У тој страви твоја близина ми улива сигурност и даје наду.Страх је утољен срећом што те видим здраву.Ето, сан
не зна да те тамо далеко, на врх брда, земља покрива.

-слика – Драгана Стојчић–