Док се овако помало радило,

људи су имали за себе и своју породицу,

за своје племе,

били су срећни, и Мидгард-Земља се мање уништавала.

Плодна земљишта се нису претварала у прашину, у пустињу,

није се вештак бацао, већ природно стајско ђубриво,

није се нафта трошила (иначе необновљиви извор енергије,

која полако нестаје, ДајБоже ускоро), није се шума секла ради земљишта

(шума која ваздух значи)….

Једино решење је пермакултура наших предака,

док сама модерна агрикултура значи смрт свих нас, и наших потомака!

Мислите о томе!