Верица Стојиљковић – Децо Бога Дажбога!
Срби! Децо Бога Дажбога!
Небо живим сјаји пламеновима
Пут је то соколима и орловима!
Храстови гране – руке пружају,
Жиром од злата, облаке обасјавају!
Глас Бога грми, у часу овоме небом,
А зов вучји разлеже се земљом!
Подигла се трава, слуша и река и
Море жели да чује
Шта вам Бог поручује!
Красите се Чашћу и Правдом,
Сећањем на живот Права!
Разбудите душу што у
Таму вам пала и – заспала!
Запевајте Сунцу и Звездама и
Будите чувари нашим рекама и
Планинским врховима,
Нашем Триглаву и Артању и
Авали, Девици и Озрену,
Морави, Сави и Дунаву!
Свако дрво нама свето је и
Земља ова цвећем, вама, изаткана је, а
Свака пчела, од Рода Роду, дарована је!
Сетите се Весне, Ладе, Живе и Моране
Сварожића, Вида и Деване, Славе, Роде
Бога Ветра и Бога Воде!
Сетите се, мене, Дажбога и
Громовитог Перуна и оца
Нашег Рода – Бога Сварога
Јер небо живим сјаји пламеновима
Истина и Правда су пред вама!
.
-инспирисано текстом Из књиге “Вијенци Немањића”, Милета Медића¨-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 