Верица Стојиљковић – Посматрам те!
Посматрам те
Својим унутарњим видом
Својим невидним оком!
Лице ти преливено осмехом
Док заливаш своје биље,
Док упијаш његове мирисе
Док шапућеш са птицама,
Обраћаш се облацима и ветровима!
Земљу милујеш
Дрвећу – лечиш корење и грање!
Посматрам како искри кремен око тебе
Ко на небу кад све звезде пламте!
Чујем – звона твојим потоком
Твојим језером и реком
Тонеш у звуцима њиховим!
Посматрам те
Својим унутарњим видом
Својим невидним оком
Обилазиш своја блага, руднике
Сребра, злата и кристале бојиш – дугом!
Посматрам те!

