Плаветна горја у даљини

 и сетна свирка ветра

 из поља од мака рујна.

Тугују у сутон борови вити

под небом пурпурним,

свем од смиља!

Туга ме и сета од века

тишти;

 тишти и стиска –

 а не знам што!