И ово сам видео и освестио, давно.

Нема Љубави у непробуђених и неосвешћених.

У њих има само површне, краткотрајне, пролазне, небитне  и несуштаствене допадљивости и заљубљености која је на граници кокетирања, ласкавости, лицемерја, позерства и кича, али дубоких и освешћених осећања љубави, преданости, пожртвованости и посвећености, онога што је бит и сушт узвишене и племените љубави – е, тога нема ни у назнакама!

Бракови таквих особа – успаваних и неосвешћених персона –  заснивају се и битишу, најчешће, из интереса (не знам каквог!), на најнижим емоцијама, посесивности, сексизму и донекле еротизму.

Када прође кратко време заљубљености, када се њихова физичка тела засите и презадовоље похотом и пожудом, када њихова узајамна лаж постане досадна и њима самима,  када иживе најниже страсти чулног и плотског, тада њихови бракови пуцају засвагда, а они се разилазе не као странци, већ као највећи непријатељи.

Дубоке, искрене, узвишене, свеобухватне и свепрожимајуће Љубави, Љубави која вазда васкрсава и изнова рађа, има само у пробуђених, самосвесних и самобитних личности.

Огромна већина људи, свуда у свету, живи у лажи, омајама и опсенама, у самозаваравању и самообмањивању.

У њих је све – не само љубав, но и сам живот – превара, подвала, лаж и кич.

И, да будем искрен до краја: у њих нема ни Љ од Љубави!

Љубав о којој говорим, и коју пишем великим словом, може да се роди једино у пробуђених и освешћених, узвишених и племенитих душа, у душа које су рођене Одозго, рођене из Духа и Свести.

Огромна већина људи у овоме времену – а таквих је, отприлике, девет десетина – још није спремна, још није дорасла и узрасла за такву Љубав.

Таква се љубав рађа – гле, у овоме трену! – из наших снова и визија за неке будуће нараштаје у нашој звезданој будућности!