Записати извор, сећање, нежност.

Записати у обично писмо које ће бити пепео.

Није то чин стварања, рећи ћеш.

Ни поезија није, кажем, ни филозофија.

Све су књиге тек велико писмо,

неко бдење што се довија, тражи адресу.

И мудрост је надигравање с болом.

Зато записати овај тренутак:

Провидни сумрак и капање с крова.

И то, како је добра ова случајна нежност,

помисао на југ, на отапање леда.

 

.

збирка песама -Пејсажи у огледалима –