Нежност  трептаја светлости

сипам  на земљу твоју

ону, иза свих видљивих  линија;

ону, где  неба су бела и где

облаци  се осмехују   вечности.

.

И срце се растапа моје и чини љубавну реку

што натапа поље твоје и боји дугом

дрвеће, траве и птице и буди уснуле зрикавце.

.

Зуј се ори тишином земље твоје,

зуј што се ухом танким чује,  док

шапат кише љубавне ко печатом у

платна отворене душе утискује се!

.

Под  лишћем живе ћутње, 

Звезда  у краљевству твом, сјајем, прелама се!