Мирослав Симовић: Браћо моја

Браћо моја,
Под истим небом живимо, исте стене нас ломе,
планине које ходимо, путеви нас исти воде.
Хвала браћо,
где једну земљу делимо, плодове њене
жањемо, воду са истог извора пијемо.
Хвала,
на парчету хлеба и мало соли,
што смо једни за друге ту,
и кад се тугује и кад се воли.
Хвала браћо,
да на прагу заједно стојимо,
Отаџбину своју бранимо,
један на другога пазимо,
под истом заставом се заклињемо.
Исто нам је и племе и семе,
води нас Божија правда, и тако
хиљадама година,
откад наше племе постоји,
и овим просторима влада.
Хвала браћо,хвала роде,
да тако живимо,заувек ,да нас воде
путеви слободе.

Кликнуо Бели Србин срцем!