Остављам те, живи у својој тишини,

Невреме је стигло на прагове крте,

За све горке речи говорим: извини.

Неспокоји стигли, око главе врте!

.

Одлазим док ноћ се као авет клати,

И свуда је тама која с неба цури,

Само твој се обрис у бездану злати,

А мени се одвећ у самоћу жури!

.

Ако усред мрака, магле и олује,

Осетиш близину моје беле душе,

То знак биће драга; светови се руше,

.

Али неке ствари живот не затрује…

И зато Ти живи – јер ми исто јесмо,

Моја врла, снажна, оватрена Песмо!

.

Крагујевац, 26.05.2018.