Ја Адам, дуго преврћем Земљу тражећи благо којим би обезбедио и купио Љубав твоју, Ево.
Јаловиште све веће, Љубави све мање.
Негде грешим?

.

Плаши ме Змија између Нас.
Тражим решење, посматрам визије и осећаје своје.
Често све криво тумачечим, и сваљујем одговотност на тебе, Ево.
Распињем те и убијам…
Кажњавам себе и тебе!

.

Али Змија је и даље ту, сваки пут све другачија…
Намножих грешке до бола који раздире, до осећаја ништавила Човечуљка…

.

Запитан над смислом и бесмислом, намерих да седнем у Мир Храста.
Нека сила ми три сата не даде да тако буде. Узимаше ме и недаше да будем свој…

.

Силовито се усресредих и седох.
Осетих додир каменчића земље и храпавост коре дрвета.
И осетих живу силу Мајке Природе.
Прочисти ме и преобрази…

.

Спознах да је све у Мени. да су визије и осећаји слова писма којим ми се Живи Бог обраћа.
Та књига сам Ја!
И загонетка и одгонетка Сила.

.

Прихватих одговорност за издају Љубави.
И Посветих се Живоме…

.

Тада ми приступи Ева.
Исказа разумевање и поштовање.
Видех да је и она водила Борбу за Нас.

.

Спојисмо се у Једно.
Наста Мир, Душа би цела у мени, Љубав бљесну.
Напокон постах Човек!

.
10.06.2018.
Живела СРБ и ЈА