Лабуд Н. Лончар – Свјетлост
Гасе је
Свакога трена,
Не воле бјелило њено
Што сјенке душе грешне
На зиду слика
Гасе је
На степеницама дана
Куда безглави ходе
Склањају црвене очи и
Весело тами ходе
Боли ме,
искидана,недоречена,
Недохватна –
Из прстију мојих
Безочно украдена

