Словенка Марић – Кренимо по своју чашу причести
Кренимо најзад тим проказаним друмом.
Скоро ће сумрак, пођимо,
предео је познат.
Па шта ако идемо на запад.
Душо, унапред је све уречено,
запад је прави смер.
Умотани у стари губер,
са сто рупа и закрпа,
кренимо по своју чашу причести.
Па шта ако пада ноћ.
Ми уствари идемо трагом сунца
и ко ће нам рећи да је земља бржа о нас.
Са торбом од кострети
кренимо по своје траве,
по своју чашу причести.
-збирка песама –Пејсажи у огледалима-

