Пред тобом се диве погледи скривени
И чежње оживе узаврелим треском.
Очињи ти капци сетом преливени –
Зеницама тиња тајновитост блеском!

.

Ти си непојамна, душа бездан слама,
Алфа и Омега света и бољитка.
Окружена свитом, а тек тужно-сама,
Са лица ти цури сузна роса житка!

.

Изнутра си крхка и срж ти је мека,
А споља гранитна, поносна и чврста.
У мах си ми блиска – изнова далека,

.

Еденска и сушта родоносна врста.
Анђеоски драга, мудрољубљу склона,
Од лепоте небне трепне васиона!