„Подигнуте на бујнијим потоцима, речицама и рекама, саграђене на местима за која народ верује да су станишта и вијалишта натприродних бића, воденице јесу у архаичној народној свести тајновита здања саздана на размеђи ‘овога’ и ‘онога’ света.
Вода, водени ток, вазда су у свести људској представљали особену границу између овостраног и оностраног.
Веровао је народ србски како у глуво или глухо доба у воденице ступају и она несрећна бића која тумарају на размеђи два света.
Та бића која народ назива вампирима у глуво доба посећују воденицу и наносе зло неопрезним воденичарима.“
Ненад Љубинковић, „Наши далеки преци“