–

Свакога јутра два танка гласића,

Јављају свету из пламене зоре,

Да небне сјајке зарад људи горе,

Певају они – дует младих бића!

.

Ослушкујем им ритам, звон и скалу,

Сваки тон роје мелодичним звуком,

Украшавају химну нотним хуком,

Два сродна лица – одсјај огледалу!

.

Гледам у очну њихову дубину,

Док распевано рукама се мичу,

Као да свемир по рубу дотичу,

.

Па тада ћерки – властелину сину,

Откријем тајну: Химна је кад чујем,

Њихова срца… томе се радујем!

Близанцима, Крагујевац, 17.05.2018.