СЛАМКЕ – Милутин Букара

Можеш да промениш свој град,
Или село
Мишљење или звање,
И своје одело, па и обећање;
Понекад жену, сапутника, слугу,
Друга или другу,
Пријатеље ретке,
Али никад претке,
Јер они су корен, обележје, име
И јасно казују и шта си и ко си,
Одрођене увек прате љуте зиме
И вихор их свуда као сламке носи.
