–

Дува ветар у Тијанији и котрља лишће, прашину, облаке и кишу.

Дошао сам јуче да поправим сопствена дејства.

Осећам се испредено и издужено као да сам боравио у нити.

У Огледалу огледала дочекао ме горак осмех свих жедних.

Време је за чишћење од отрова – Ватром, Мачем и Штапом.

.
За чишћење је време увек,

посебно ако смо исцрпени у борби против незнања – оружја мрака,

или ако смо дуго боравили у пустињи бесмисла,

били уловљени у сопствену или туђу мрежурасправа и доказивања,

или ако смо отровани  са три отрова кружне мочваре.

.

Не смем ићи линојом мањег отпора,

јер је то, најчешће, линија највећег мучења.

Узео сам у десницу Лоук и тоболац оштрих стрела.

Првом стрелом прострелио сам чвор веза за прошлице,

а одмах потом, са силином и без предаха, погодио видик

где се мешају сан и светлост.

Да би човек видео мора да буде будан и свестан.

.

Магија, оружје опсене, потпуно онесвешћује циљеве.

Онда сам дуго и у ситнице прегледао прошлост,

и у чину разума, запалио је у великој буктињи свесности.

Трећом стрелом гађао сам у сопствено срце,

баш на место где се накупило прљаво зеленило – талог равнодушности,

талог оклевања и талог не-делања за друге.

…

Корак ми је био тако гибак, лак и нечујан,

када сам одлазио из Тијаније лековите,

да моји седмомиљни трагови нису додирнули преосетљивице

сова – мудрица, које су те ноћи биле буднице на стражи.