Радмила Бојић: Утва Златокрила кроз мене се кроз облаке вине
Гле, како ми је лако Теби радосно да кликнем и овако да се обратим усклично и трепераво!
Другима се не бих тек тако могла усудити да се обратим иако осетим потребу…
Попут Тагоре се не усуђујем исказати најнежније речи и благослове… тек по мрву само… ваља имати меру.
А Ти се обраћаш топло, радосно, усклично, милозвучно обраћаш свима… управо тако си ми дао слободу да се и ја изражавам, а то су Радост и кликтање Срца мога, Душе моје…♥ Утва Златокрила кроз мене се кроз облаке вине до Сунца Васељене… у Висине, у Дубине, у Милине милосне ♥♥♥
СРБСКИ ЖУРНАЛ 