Драган Симовић: Док зурим кроз врхове крошања у даљини…
Док зурим у врхове крошања у даљини,
осећам како кроз мене струји
животни дах из Водеана Етра.
Гледам у појавни свет,
а видим један други,
лепши и дивотнији свет,
с ону страну свих омаја и опсена.
Боравим у овом видљивом свету,
а држе ме онострани
невидљиви светови.
Ја сам,
истовремено,
и сан
и сневач тог сна
који се живот зове.

