Драган Симовић: Док зурим кроз врхове крошања у даљини…


Док зурим у врхове крошања у даљини,

осећам како кроз мене струји

животни дах из Водеана Етра.

Гледам у појавни свет,

 а видим један други,

лепши и дивотнији свет,

 с ону страну свих омаја и опсена.

Боравим у овом видљивом свету,

а држе ме онострани

невидљиви светови.

Ја сам,

истовремено,

 и сан

 и сневач тог сна

 који се живот зове.

Постави коментар