Ој ти птицо чаробнице
На Косово слети равно
Покрај свете Грачанице
Па дозови витезове
Гдје свој живот завјешташе давно.

Крила развиј као вила
Дјевојка од тебе поста
Косовка на бојном пољу
Поји, тражи, ране вида.

Суза свака бисер створи
Посија по земљи светој
Чека вријеме да отвори
Небеса на ватри живој.

Да прочисти земљу, ваздух
Душмане са огњем веже
За истину, свјетлост, правду
Ој ти птицо чаробнице
Нека бол у срцу стеже.

А зар може тијело живјет
Без душе и тијела свога
А зар могу сва Србска браћа
Без Лазара и Косова.

Дај ми птицо дукат златни
На олтар ћу Бога звати
Дариват му пјесме, дукат
Божуре да с њима заспи
И усније санак драг
И усније Видовдан
Пастире и златне фруле
Од свјетлости саткан куле.

Уста Лазар, витезови
Мачеви су сви ка небу
Крсте ову земљу свету
На води и сушном хлебу.

Нађе драга драгог свог
Пастир фрулу
Вијенац цвијет
Извор виле
Сури орао свој часни лет
Звијезде сјају над Косовом
Ово више није сан
Чујем Бога он ми шапће
Ово је тај Видовдан.