Има народа који су толико опседнути Србством, да напросто не могу ни једног јединог часа да живе без мисли и помисли о Србству.

Они се сваког јутра буде и сваке вечери на починак полазе са том својом опседнутошћу Србством, пред којом се осећају јадно и бедно, снисходљиво и понизно, недорасло и беспомоћно.

Но, ту своју прикривену и несвесну опседнутост Србством, ту своју прикривену и несвесну љубав свих љубави према Србству они изражавају кроз мржњу према Србству, јер – будући неосвешћени и духовно неузрасли – не умеју другачије да је изразе и покажу.

Што је неоспорнија и очигледнија србска надмоћ, истовремено и све већа србомржња бива у оних народа који већ вековима сневају да буду равни Србима, а, у исти мах, бивају свесни тога, да су то само њихови пусти снови који им се никада остварити неће.

Зато их ваља оставити на миру, да негују ту своју прикривену и несвесну љубав према србомржњи, будући да њихова србомржња и није никаква мржња, већ прикривена и несвесна али наопако испољена љубав према Србима.

Што је већа србомржња, и србска надмоћ све већа бива, јер то двоје иде упоредо, руку под руку.

Користимо енергију србомржње, за јачање и уздизање србске надмоћи!