Тужна вијест Српством мину,
као прамен магле сиве,
да Зорана Вујовића
више нема међу живе!

Паде витез са Космета
далеко од родног краја,
у одбрани земље свете
и свог милог завичаја…

Његово ће име сјати,
у одаји Бож’јег раја,
поред кнеза мученика
и Милоша, српског змаја!

Памтиће га српски народ,
ко витеза и јунака,
нек’ поносан отац буде
и његова мила мајка…

Што су српском роду дали,
своје срце из њедара,
од онаквог српског сина
да ли има већег дара…

Слава теби, српски сине,
српски род ти кличе сада,
твоје име мријет’ неће
докле Сунце небом влада!

Српство те је уздигнуло
међу своје витезове,
за Косово што су пали
и спас свете земље ове!

Док с Косова звона звоне
и док божур пољем цвјета,
ти ћеш бити српски херој,
српски витез са Космета!