Рађевина… ❤ Бела Црква… ❤ Ујчевина… ❤ Мајчица ❤ Снаја Милица ватру дома одржава, мужа Милутина рукама је и Душом загрлила… ❤ дом у којем сам расла рајске песме певајући. Трава на којој су нас децу прво научили коло да играмо, па тек онда да ходамо. Ујаци моји, Драгомир и Србољуб Марковић, кичме праве ко стрела ногом земљу ни додиривали нису коло кад поведу… уз звиждук који се шљивиком проносио…И  сад га чујем… Тако знам ка дому да се окренем где год да сам залутала… колико год се замрачили видици и ма какве обмане срце замаглиле… . Хеј, године немерљиво скупе… Хеј, Творче, твори род свој мили у РАдости, у Светлости, у Љубави! ❤