Луда кућо моја,
без темеља и крова,
вилајет си тамни
на гласу подземних вода,
на звуку звезданог праха.
Вилајет си тамни
и скровиште си потоње светлости
за оног ко се усуди,
ко се болом острасти.
Вилајет си тамни
на загубљеном путу,
на преображењу душе.
Из сунчеве тамнице
уклети ноћник спасење тражи
– у теби да ли је.
У мрклини твојој драгуља бљесак
– Божије светло да ли је,
или прастаре ватре
с друге стране варају.
Вилајет си тамни
и недоумица преступника
иза земаљских међа,
причешће и отров
исто су у теби.
Вилајет си тамни
и сионски пламен,
обнављаш се сумануто,
дан те руши,
ноћ те зида,
луда кућо моја.

.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)