Писмо господину Драгану Симовићу и Србском журналу

Поштовани,

Већ неко време пратим ваш журнал, лирику вечног тренутка и другу сродну литературу, тако да реших да вас поздравим и да вам се овом приликом и представим.

Зовем се Дејан Басарић и имам 47 година. Моји су родом из Лике где су били и староседеоци. Наша слава је Свети Ђорђе.

Пре око 17-18 година дошао сам у сукоб са самим собом, схватајући да нешто крупно није у реду са светом у ком живимо. Интуитивно сам почео да увиђам да се иза кулиса светске политике одвија перфидна игра према нашем роду Србском, посматрајући неправде, понижења и неразумни однос света према нашем народу и држави. Било ми је несхватљиво да нас етикетирају као кривце за све и свја, чак и колективно, иако у нашем народу има пуно квалитетних и добрих људи а многе од њих сам и лично познавао. Интересовало ме је да разрешим сам са собом ко смо ми Срби, одакле смо и какви смо. Да ли смо стварно толико лоши или смо можда толико вредни па некоме и сметамо…

Сав тај немир ме је натерао да истражујем. Почео сам да набављам несвакидашње књиге и да читам о томе како је устројен свет и живот и како се људима и у чије име управља. Знате и сами да има доступне литературе много, од разних књига теорије завере, историје цивилизације, историје и других наука па све до многих данас интернет аутора чије филмове можемо погледати путем интернет канала. Не траба вама да објашњавам да у тој шуми информација има пуно лажи и отпада, који су написани тобоже у име истине и правде, а служе да људе одведу у још већу омају и лаж. Многе од тих књига су писане само да дају обиље набацаних информација а не да представе истину на системски и систематичан начин, што би народ наш рекао од А до Ш. Да иронија буде већа, по мом скромном суду, најбоље књиге из тих области су написали пар американаца. Биће да су увелико освешћени и пробуђени људи. Нека им је вечна слава за јуначка дела!

Коцкице су се ипак склапале део по део, али је још увек недостајала срж, окосница и стуб целе приче. Све док нисам прочитао Перунове Веде. Како то обично и бива у животу, ко тражи одговоре они му се и сами понуде. Тражећи нешто сасвим друго отворила ми се страница са линком за књигу Сањтије Перунове веде у пдф формату. Одмах сам је преузео са добрим предосећајем. После пар минута брзог прелиставања и читања сгватио сам да у рукама имам оно што ми је требало. Прочитао сам је у даху, као и убрзо потом другу сродну литературу, поред Лирике вечног тренутка као и неке од документарних филмова на ту тему. Као откровење одједном се сложила комплетна слика и прича о нама, о нашем роду, о историји цивилизације и вечном сукобу добра и зла. Не може се ништа ни схватити ни решити ако се не освесте прапочеци цивилизације и историје нашег рода.

Могу са задовољством рећи да полако излазим из омаје и опсене овога материјалног света и режираног привида стварности. Тешко је и има пуно изазова али је воља огромна. Хвала светлим Боговима велике расе што ми указују на прави пут освешћења и сазнања. Знам да велика већина наших сународника неће изаћи из калежа у ком се налазе, верујући да такав мора бити живот. А опет, радује ме што у последњих пар година читам на вестима и увиђам, да се свет глобално буди и освешћује, да има све више људи на свим меридијанима који траже и проналазе истину и боре се за њу. Пријатељ ми је скоро испричао да је патријарх московски и целе Русије Алексеј други, својевремено пружио руку помирења руским староверцима. Још једна лепа и охрабрујућа вест. Наступа лагано јутро Сварога а са њим и отпор свеколикој тиранији.

Хвала и вама што сте покренули и одржавате овај сајт, у нади да ће будући освешћени људи моћи у што већем броју да вас читају. Нека вам Богови подаре снаге да у свом храбром послу истрајете!

Ја сам ето имао потребу да са неким сличним, који све ово разуме, поделим своје искуство и своја осећања, па макар и путем писма. Толико од мене у овом обраћању.

СЛАВА БОГОВИМА И ПОМЕН ПРЕЦИМА!!!