Радмила Бојић: Ево, вратих се из Завичаја…


О, Драгане, Мили Брате!

Ево, вратих се из Завичаја… из Рађевине…
Испратили смо мог ујака Драгомира у небеске винограде и воћњаке.
Руке његове ће се сада око рајског воћа свити…
Сеоска сахрана… Цело село се окупило…био је виђенији човек…
Кад су га изнели из куће у ковчегу, а испред , у дворишту људи толико да нема где игла да падне…
Прочитам твоју песму КАД СЕЉАК УМИРЕ…
Прогововорим и неку своју реч што ми на срцу била је…
Рађевцима листом засузиле очи…
Ставим у ковчег ујаку твоју песму одштампану и оно моје писаније прво о ујаку…
Оде с њим Богу на истину….

Постави коментар