Бранислава Чоловић: За Звијездани Род
Једно сам вече испод ноћног неба
мјесецу пуном намигнула љупко
распуко се сјај на Мидгарду нашем
даривао ми мјесец дијамантско око
погледом сад својим сјечем сваку таму
а љубав је чиста скривена у њему
распрсне се зло ко кристал о стијену
завист, мржња, лаж увену у трену
погледом својим штитит ћу свој РОД
предајем се њему ко темељ и кров
за Звијездано сјеме, за истине зов
за СВИЈЕТЛОСТ за РАДОСТ и за СВЕТИ КОД.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 