Радмила Бојић: Воће крај пута
У врелини сунца илинданског
срце заигра од Радости
путнику намернику
кад му покрај стазе, ил’ какве богазе
замирише Крушка Оскоруша
од које се уста скупе
цинобер Дрењина киселија је од Лимуна
Џанарика зрела и сочнааа…
Плаветне Шљиве
подно Соко Града
за које се зна да су их Османлије са Босфора донеле….
дивља Купина, пак, понајвише
на рајско поље миром миришееее… .

