Купити шљиве је царски посао према скупљању раскекељених џанарика… Некад… нас деце и стараца омања чета опколила би шљивик, онај у којем комшија ми јутрос шљиве бира , па извршила десант… Старци су и у томе вазда видели бојно поље јер су нас стално ишчикавали… те ко је бржи у купљењу, те ко ће више накупити, те ко ће пре да покупи… Помињали би и куле и градове….а ми бисмо им сваки пут поверовали да ће нам од продате шљивовице или суве шљиве купити… Ех, купити шарени дечији сан.. сан који изнова и изнова потихо зове и који на јаву ево излази и сад док гледам мог брата Милутина и сина му Лазара како скупљају презреле шљиве… Један човек на једну шљиву… Ој, Србијо, међ шљивама… Буно међу народима… А ми, Срби? Какве плодове сад скупљамо под шкиљавим оком веселих старина који нам и с оног света шљивовицом наздрављају… Хајд’, Живели!