У тмини свога малог кутка,

смештеног између четири зида,

где ме обасја по неки зрак сунца

пробијајући се кроз испреплетене дрвене ролетне.

Обузет размишљањем да ли је,

или није тотално лудило,

разговарати са

својим мислима.

У потрази за “Ел Дорадом” своје душе,

гледајући у будућност, а вуче ме прошлост.

Заробљен између та два света,

и хиљаде питања без одговора.

Схватам да су те борбе тешке, најтеже,

путеви трновити, а ти као у стегама.

Али ако победиш, изађеш из тмине и сунце те огрије,

видећеш све оне ране од тешке борбе,

знаћеш да си се калио као најтежи челик,

И уз  осмех схватити да си изашао као победник,

чове , који је на новом путу.

Путу ка срцу своме.